Faze demencije – kako se stanje menja kroz vreme

Demencija se ne pojavi odjednom. Najčešće počinje tiho: osoba zaboravi dogovor, nekoliko puta postavi isto pitanje, teže se snalazi u novoj situaciji ili joj treba više vremena za stvari koje je ranije radila bez razmišljanja.

Porodica u početku često kaže: „Ma to su godine.” I nekad zaista jeste obično zaboravljanje. Ali kada promene počnu da utiču na svakodnevni život, razgovor, novac, lekove, kuvanje, kretanje, higijenu ili bezbednost, tada je važno ozbiljno obratiti pažnju.

U ovom tekstu objašnjavamo faze demencije jednostavnim jezikom: šta se menja u ranoj, srednjoj i kasnoj fazi, kako porodica može da prepozna pogoršanje, kada treba uključiti lekara i kako se organizuje nega osobe sa demencijom kroz vreme.

Kratko rečeno: demencija nije samo zaboravljanje. Kako vreme prolazi, menjaju se pamćenje, govor, ponašanje, spavanje, kretanje, ishrana i sposobnost osobe da brine o sebi.

Šta znači kada kažemo „faze demencije”?

Faze demencije opisuju kako se stanje osobe menja kako bolest napreduje. One nisu stroga granica, kao prekidač koji se uključi jednog dana. Više liče na postepeni prelaz.

Osoba može imati neke simptome srednje faze, a u drugim stvarima i dalje funkcionisati kao u ranoj fazi. Zato faze treba shvatiti kao orijentir za porodicu, a ne kao preciznu dijagnozu.

Faze pomažu porodici da razume:

• šta se trenutno dešava sa osobom,
• koje promene mogu da se očekuju u narednom periodu,
• koliko pomoći je potrebno tokom dana,
• kada kućna nega više nije dovoljna,
• kada treba uključiti lekara, negovatelja, medicinsku sestru ili dom za stare.

Najčešće se govori o tri velike faze demencije:

• Rana faza demencije – osoba je uglavnom samostalna, ali porodica primećuje prve ozbiljnije promene.
• Srednja faza demencije – simptomi su izraženiji i potrebna je redovna pomoć.
• Kasna faza demencije – osoba je u velikoj meri ili potpuno zavisna od tuđe nege.

Postoji i detaljnija podela na sedam faza demencije, koja se često koristi da se preciznije objasni koliko je osoba samostalna i koliko joj je pomoći potrebno.

Važno: demencija nije normalan deo starenja

Normalno je da starija osoba ponekad zaboravi gde je ostavila naočare, ne može odmah da se seti nečijeg imena ili joj treba više vremena da nauči nešto novo.

Ali nije normalno da osoba često ne zna koji je dan, ne prepoznaje poznato okruženje, ne ume da plati račun, zaboravlja da je ručala, gubi se u kraju koji dobro poznaje ili više ne može da obavlja svakodnevne stvari koje je ranije radila samostalno.

Najjednostavnije: obično zaboravljanje smeta, ali ne ruši svakodnevni život. Demencija postepeno počinje da remeti svakodnevno funkcionisanje.

Pre demencije: blage promene koje porodica često zanemari

Pre jasne dijagnoze demencije, kod nekih ljudi postoji period blagih kognitivnih promena. To znači da osoba ima određene poteškoće sa pamćenjem, koncentracijom ili organizacijom, ali i dalje uglavnom funkcioniše samostalno.

Primer: majka redovno kuva, sama ide u prodavnicu i vodi računa o kući, ali sve češće zaboravlja dogovore, pita isto pitanje više puta i teško prati složeniji razgovor. Porodica primećuje da „nešto nije isto”, ali osoba i dalje može mnogo toga sama.

Šta porodica može da primeti?

• Češće zaboravljanje novih informacija, posebno onoga što se desilo tog dana.
• Ponavljanje istih pitanja, čak i kada je odgovor već dat.
• Teže snalaženje sa računima, papirima ili lekovima.
• Gubljenje stvari po kući
• Slabija koncentracija
• Sporije donošenje odluka.
• Povlačenje iz razgovora jer osoba ne može da isprati temu.

Ova faza ne znači uvek da će osoba razviti demenciju, ali je dobar trenutak za pregled kod lekara, posebno ako se simptomi ponavljaju i pogoršavaju.

Rana faza demencije

U ranoj fazi demencije osoba često još uvek deluje prilično samostalno. Može da se obuče, jede, razgovara, izlazi, obavlja poznate rutine i deluje „sasvim normalno” u kraćem susretu.

Problem je što se promene najviše vide u sitnim, svakodnevnim situacijama. Porodica obično prva primeti da osoba više nije sigurna kao ranije.

Najčešći simptomi rane faze demencije

• Zaboravljanje skorašnjih događaja – šta je jela, ko je zvao, šta je dogovoreno.
• Ponavljanje istih pitanja više puta u toku dana.
• Teško pronalaženje prave reči u razgovoru.
• Zaboravljanje dogovora, termina i obaveza.
• Gubljenje predmeta na neobičnim mestima.
• Teže planiranje dana, kupovine ili plaćanja računa.
• Slabije snalaženje u nepoznatom prostoru.
• Povlačenje iz društva ili izbegavanje razgovora.
• Nervoza, sumnjičavost ili promena raspoloženja.

Primer iz svakodnevnog života

Otac je uvek sam plaćao račune. Sada ih zaboravlja, plati isti račun dva puta ili ne zna gde je ostavio uplatnice. Kada ga porodica pita šta se desilo, on se ljuti i govori: „Nemojte vi mene da kontrolišete.”

Ovo nije samo zaboravnost. To može biti znak da osoba gubi sigurnost u stvarima koje zahtevaju organizaciju, pamćenje i procenu.

Šta porodica može da uradi u ranoj fazi?

• Zakazati pregled kod izabranog lekara, neurologa ili psihijatra.
• Voditi beleške o promenama: kada su počele, koliko često se dešavaju i u kojim situacijama.
• Proveriti lekove koje osoba koristi, jer neki lekovi mogu uticati na koncentraciju i zbunjenost.
• Uvesti jednostavne podsetnike: kalendar, papir na frižideru, alarm za lekove.
• Pojednostaviti obaveze: manje papira, manje komplikovanih zadataka, jasna rutina.
• Razgovarati o budućim odlukama dok osoba još može aktivno da učestvuje.
• Ne oduzimati osobi samostalnost naglo, već pomagati tamo gde zaista zapinje.

Rana faza je važna jer tada porodica još može mirno da planira. Bolje je razgovarati na vreme nego čekati krizu.

Srednja faza demencije

Srednja faza demencije je za porodicu često najteža. Simptomi postaju vidljiviji, osoba sve teže funkcioniše sama, a promene ponašanja mogu biti iscrpljujuće za ukućane.

U ovoj fazi osoba obično više ne može bez redovne pomoći. Možda može sama da jede ili da se obuče uz podsećanje, ali joj treba nadzor, rutina i podrška tokom dana.

Kako izgleda srednja faza demencije?

• Osoba zaboravlja važne podatke iz svog života.
• Ne zna tačno koji je dan, mesec ili doba dana.
• Može da se izgubi i u poznatom kraju.
• Ponavlja ista pitanja mnogo puta.
• Teže prati razgovor.
• Meša reči ili ne može da objasni šta želi.
• Zaboravlja da se okupa, presvuče ili jede.
• Može odbijati kupanje, lekove ili presvlačenje.
• Postaje sumnjičava, uznemirena ili plačljiva.
• Može imati nesanicu, noćno ustajanje ili lutanje.
• Može imati probleme sa mokrenjem ili stolicom.
• Potrebna joj je pomoć oko kuvanja, novca, lekova i izlazaka.

Primer iz kuće

Baka pita: „Kada idemo kući?” iako sedi u svom stanu u kome živi 40 godina. Porodica joj objašnjava: „Pa ti si kod kuće.” Ona se uznemiri i kaže: „Nisam, hoću kod majke.”

U takvoj situaciji rasprava uglavnom ne pomaže. Osoba ne pokušava da bude tvrdoglava. Njen mozak u tom trenutku drugačije obrađuje stvarnost.

Bolji odgovor: „Znam da ti nedostaje kuća. Hajde da sednemo, popijemo čaj, pa ćemo posle videti.”

Promene ponašanja u srednjoj fazi

Porodica se često najteže nosi sa ponašanjem koje deluje „namerno”: ljutnja, odbijanje pomoći, optuživanje, nemir, ponavljanje, noćno buđenje ili sumnjičavost.

Ali kod demencije ponašanje često ima razlog, iako ga osoba ne ume da objasni. Iza uznemirenosti može biti:

• bol,
• glad ili žeđ,
• umor,
• strah,
• previše buke,
• nepoznato lice u kući,
• potreba za toaletom,
• infekcija,
• neželjeno dejstvo leka,
• osećaj da osoba gubi kontrolu nad svojim životom.

Šta je „sundowning”?

Kod nekih osoba sa demencijom zbunjenost, nemir i uznemirenost postaju jači kasno popodne ili uveče. Porodica to često opisuje kao: „Preko dana je nekako dobro, a čim padne veče, postaje druga osoba.”

To se često naziva večernja uznemirenost ili „sundowning”. Osoba može postati nervozna, uplašena, sumnjičava, može želeti da izađe iz kuće ili može ponavljati da mora negde da ide.

Šta može pomoći kod večernje uznemirenosti?

• Mirnija rutina predveče.
• Manje buke, televizije i gužve.
• Dovoljno svetla u prostoriji.
• Lagana šetnja tokom dana ako je osoba pokretna.
• Redovni obroci i unos tečnosti.
• Izbegavanje rasprave, ubeđivanja i povišenog tona.
• Provera da li osobu nešto boli ili joj treba toalet.

Kasna faza demencije

U kasnoj fazi demencije osoba postaje zavisna od tuđe pomoći. Tada više nije glavno pitanje samo pamćenje, već celokupna nega: hranjenje, presvlačenje, higijena, kretanje, sprečavanje rana, infekcija, gušenja i padova.

Komunikacija može biti veoma ograničena. Osoba možda više ne može jasno da kaže da je boli, da je žedna, da joj je hladno ili da joj treba toalet.

Zato porodica i negovatelji moraju da prate sitne znakove: izraz lica, nemir, odbijanje hrane, promenu disanja, temperaturu, pospanost ili naglu promenu ponašanja.

Najčešći simptomi kasne faze demencije

• Osoba ne prepoznaje članove porodice ili ih prepoznaje povremeno.
• Govor je veoma oskudan ili ga više nema.
• Osoba teško razume šta joj se govori.
• Potrebna je pomoć pri hranjenju.
• Može doći do problema sa žvakanjem i gutanjem.
• Osoba sve teže hoda ili više ne može da hoda.
• Potrebna je potpuna pomoć oko higijene, presvlačenja i toaleta.
• Česta je inkontinencija.
• Povećan je rizik od infekcija, naročito ako je osoba slabo pokretna.
• Mogu se javiti rane od ležanja, ukočenost i gubitak telesne težine.

Primer iz nege

Deka više ne govori jasno, ali svaki put kada ga porodica pomeri u krevetu, zgrči lice i postane nemiran. On možda ne ume da kaže: „Boli me kuk” ili „neudobno mi je”, ali ponašanje pokazuje da postoji nelagodnost.

U kasnoj fazi porodica treba manje da čeka da osoba nešto kaže, a više da posmatra šta telo pokazuje.

Šta porodica može da uradi u kasnoj fazi?

• Organizovati stalnu negu ili češću stručnu pomoć.
• Pratiti unos hrane i tečnosti.
• Obratiti pažnju na kašalj tokom jela, zagrcnjavanje ili zadržavanje hrane u ustima.
• Redovno menjati položaj osobe ako dugo leži.
• Održavati kožu čistom i suvom.
• Pratiti temperaturu, disanje, mokrenje i opšte stanje.
• Ne forsirati osobu da jede brzo.
• Obezbediti mirno okruženje, poznate glasove, muziku i blag dodir.
• Razgovarati sa lekarom o daljoj nezi, terapiji, ishrani i mogućoj palijativnoj podršci.

Detaljna podela: 7 faza demencije

Za porodicu je često najlakše da demenciju razume kroz tri velike faze: rana, srednja i kasna. Ipak, postoji i detaljnija podela na sedam faza demencije, koja pokazuje kako se sposobnosti osobe postepeno menjaju.

Važno: ova tabela je pojednostavljena i služi kao vodič. Ne znači da će svaka osoba proći kroz sve faze istim redom, istom brzinom ili sa istim simptomima.

Kako se demencija menja kroz vreme?

Demencija ne utiče samo na pamćenje. Kako stanje napreduje, menjaju se i govor, ponašanje, spavanje, kretanje, higijena, ishrana i bezbednost.

1. Pamćenje

U početku osoba najčešće zaboravlja skorašnje događaje: šta je jela, ko je zvao, gde je stavila ključeve. Kasnije može zaboraviti važne životne događaje, imena bliskih ljudi ili gde se nalazi.

2. Govor i razumevanje

Prvo se javlja traženje reči: osoba zna šta hoće da kaže, ali ne može da se seti izraza. Kasnije rečenice postaju kraće, razgovor se teže prati, a u kasnoj fazi osoba može komunicirati izrazom lica, dodirom, pogledom ili zvukom.

3. Svakodnevne aktivnosti

U ranoj fazi problem mogu biti računi, lekovi i organizacija. U srednjoj fazi osoba sve teže kuva, kupa se, presvlači i izlazi sama. U kasnoj fazi potrebna je pomoć za skoro sve osnovne aktivnosti.

4. Ponašanje

Osoba može postati povučena, plačljiva, nervozna, sumnjičava ili razdražljiva. Nekada optužuje druge da su joj ukrali novac ili stvari, iako ih je sama sklonila.

To za porodicu može biti bolno, ali je važno razumeti da bolest menja način na koji osoba tumači stvarnost.

5. Spavanje

San može postati isprekidan. Osoba može spavati danju, a noću ustajati, šetati, tražiti da ide kući ili misliti da mora na posao. Ovo je posebno teško za porodicu, jer iscrpljuje sve ukućane.

6. Kretanje i padovi

Kako demencija napreduje, osoba može postati nesigurnija u hodu. Zaboravlja da koristi štap, ne vidi prepreku, ustaje naglo ili noću luta po mraku. Rizik od padova raste, posebno ako postoje i problemi sa vidom, pritiskom, lekovima ili slabim mišićima.

7. Ishrana i gutanje

U kasnijim fazama osoba može zaboraviti da jede, izgubiti apetit ili imati problem sa žvakanjem i gutanjem.

Ako se često zagrcnjava, kašlje tokom obroka ili zadržava hranu u ustima, treba razgovarati sa lekarom.

Da li sve vrste demencije napreduju isto?

Ne. Demencija nije jedna bolest, već skup simptoma koji mogu nastati zbog različitih bolesti mozga. Zato tok bolesti nije isti kod svih.

Alchajmerova bolest

Najčešće počinje problemima sa pamćenjem. Osoba zaboravlja skorašnje događaje, ponavlja pitanja, gubi stvari i sve teže planira obaveze.

Vaskularna demencija

Može nastati zbog problema sa krvnim sudovima mozga. Kod nekih osoba promene idu postepeno, a kod nekih se pogoršanje dešava stepenasto, na primer posle moždanog udara ili manjih oštećenja cirkulacije.

Pamćenje ne mora uvek biti prvi i najjači simptom. Nekad su izraženiji usporenost, slabija pažnja, hod i planiranje.

Demencija sa Levijevim telima

Može uključivati promene pažnje tokom dana, vizuelne halucinacije, usporene pokrete, ukočenost, padove i poremećaj sna. Porodica često kaže da osoba „nekad deluje dobro, a nekad potpuno zbunjeno”.

Frontotemporalna demencija

Često se javlja ranije nego druge demencije. Prve promene mogu biti u ponašanju, ličnosti, govoru i socijalnim pravilima. Osoba može postati gruba, neprimerena, impulsivna, ravnodušna ili može imati velike probleme da pronađe i razume reči.

Zato je važno da dijagnozu postavi lekar. Nije svaka zaboravnost Alchajmerova bolest, niti svaka demencija počinje isto.

Kada pogoršanje nije „samo demencija”?

Jedna od najvažnijih stvari za porodicu je da razlikuje postepeno pogoršanje od nagle promene.

Demencija obično napreduje polako. Ako se osoba naglo promeni za nekoliko sati ili dana, to može biti znak drugog problema: infekcije, dehidratacije, neželjenog dejstva leka, bola, pada, problema sa šećerom, moždanog udara ili delirijuma.

Odmah se obratite lekaru ako osoba:

• Naglo postane mnogo zbunjenija nego inače.
• Odjednom ne može da govori normalno.
• Ima slabost jedne strane tela, spušten ugao usana ili otežan govor.
• Ima temperaturu, bol, povraćanje ili proliv.
• Ne mokri ili mokri veoma malo.
• Ima jak pad, udarac u glavu ili ne može da ustane.
• Odjednom vidi ili čuje stvari kojih ranije nije bilo.
• Postane izrazito pospana, teško se budi ili ne reaguje kao obično.

Nagla konfuzija kod starije osobe nikada ne treba automatski da se pripiše demenciji. Često postoji dodatni medicinski razlog koji treba proveriti.

Kako razgovarati sa osobom koja ima demenciju?

Način komunikacije mnogo utiče na ponašanje osobe sa demencijom. Kada osoba ne razume, zaboravi ili pogrešno protumači situaciju, povišen ton i rasprava najčešće samo pogoršaju stanje.

Pravila koja najčešće pomažu

• Govorite kratko i jasno.
• Postavljajte jedno pitanje u jednom trenutku.
• Ne ispitujte osobu kao na testu: „Kako ne znaš?”
• Ne raspravljajte se oko činjenica ako vidite da se osoba uznemirava.
• Prvo smirite emociju, pa tek onda rešavajte problem.
• Koristite poznate reči, poznat ton i poznatu rutinu.
• Dajte osobi vreme da odgovori.
• Ne pričajte o osobi kao da nije tu.

Primer bolje komunikacije

Umesto: „Kako ne znaš da si već ručala? Rekla sam ti pet puta.”

Bolje: „Znam da si gladna. Hajde da ti donesem nešto malo, pa ćemo posle odmoriti.”

Cilj nije da pobedite u raspravi. Cilj je da osoba bude mirna, bezbedna i zbrinuta.

Najčešće greške porodice

Porodica obično greši iz ljubavi, umora ili straha. Niko nije spreman za demenciju. Ipak, neke greške mogu dodatno pogoršati svakodnevicu.

• Čekanje da „prođe samo od sebe”. Ako se simptomi ponavljaju i pogoršavaju, potreban je pregled.
• Previše objašnjavanja. Duga objašnjenja često zbunjuju osobu.
• Raspravljanje sa osobom. Kod demencije logika često ne smiruje, već pojačava otpor.
• Naglo oduzimanje samostalnosti. Osoba se može osećati poniženo i uplašeno.
• Ostavljanje osobe same kada više nije bezbedno. Posebno ako luta, zaboravlja šporet, lekove ili vrata.
• Porodica sve preuzima bez pomoći. To često vodi do iscrpljenosti, konflikata i lošije nege.

Kako organizovati dan osobi sa demencijom?

Rutina je jedna od najvažnijih stvari u nezi osoba sa demencijom. Kada je dan predvidljiv, osoba se oseća sigurnije. Kada se sve stalno menja, raste zbunjenost.

Primer jednostavne dnevne rutine

• Buđenje u približno isto vreme.
• Jutarnja higijena uz pomoć ako je potrebna.
• Doručak i lekovi.
• Kratka šetnja ili lagana aktivnost.
• Ručak u isto vreme.
• Odmor.
• Mirnija aktivnost popodne.
• Večera.
• Smanjenje buke i ekrana uveče.
• Odlazak na spavanje u približno isto vreme.

Rutina ne mora biti savršena. Važno je da bude jednostavna, ponovljiva i prilagođena osobi.

Bezbednost u kući kroz faze demencije

Kako demencija napreduje, dom koji je ranije bio potpuno bezbedan može postati rizičan. Problem nisu samo stepenice. Rizik mogu biti šporet, lekovi, ključevi, kupatilo, klizav pod, kablovi, vrata, balkon ili noćno ustajanje.

Šta proveriti u kući?

• Da li osoba zaboravlja uključenu ringlu?
• Da li pije lekove pravilno?
• Da li ume da pozove pomoć?
• Da li noću ustaje i luta?
• Da li se zaključava ili izlazi bez najave?
• Da li je kupatilo klizavo?
• Da li postoje tepisi o koje može da se saplete?
• Da li su opasni predmeti i hemikalije lako dostupni?
• Da li osoba ima identifikaciju ako izađe i izgubi se?

Kada osoba sa demencijom više ne treba da živi sama?

Ne postoji jedan odgovor koji važi za sve. Neko može dugo živeti sam uz dobru podršku, komšije, porodicu i organizovanu negu. Ali postoje znaci da samostalan život više nije bezbedan.

Znaci da je potreban stalniji nadzor

• Osoba zaboravlja šporet, vodu ili grejalicu.
• Ne uzima lekove pravilno.
• Gubi se u poznatom kraju.
• Ne jede redovno.
• Ne održava higijenu.
• Ima česte padove.
• Pušta nepoznate ljude u kuću.
• Ne ume da reaguje u hitnoj situaciji.
• Noću izlazi iz kuće.
• Porodica stalno strepi da će se nešto desiti.

Kada bezbednost postane svakodnevni problem, porodica treba da razmisli o organizovanoj kućnoj nezi, smenama članova porodice, negovatelju, medicinskoj sestri ili domu za stare.

Ako je potrebna pomoć u kući, porodica može na HELP-VIVO da pronađe negovateljicu, medicinsko osoblje ili fizioterapeuta prema gradu, usluzi i potrebnom nivou podrške.

Kada razmišljati o domu za stare?

Odluka o domu za stare je za mnoge porodice emotivno teška. Često se javlja osećaj krivice. Ali dom nije uvek „odustajanje”. Nekada je to način da osoba dobije stalnu negu, nadzor, obroke, terapiju i bezbednost koju porodica više ne može sama da obezbedi.

O domu treba razmišljati kada:

• Osobi treba nadzor tokom celog dana i noći.
• Porodica više ne može da organizuje bezbednu negu kod kuće.
• Postoji često lutanje, padovi ili agresivno ponašanje.
• Osoba ne jede, ne pije ili ne uzima terapiju bez pomoći.
• Potrebna je pomoć oko higijene, presvlačenja i inkontinencije.
• Negovatelji u porodici postaju potpuno iscrpljeni.
• Lekar proceni da je potreban veći nivo nege.

Najbolje je o opcijama razmišljati pre velike krize. Kada porodica čeka da se desi pad, hospitalizacija ili potpuna iscrpljenost, odluke se donose pod pritiskom.

Ako porodica razmatra smeštaj, na HELP-VIVO može da pronađe dom za stare i uporedi dostupne profile domova prema lokaciji, opisu, uslovima i potrebama osobe.

Šta pitati lekara?

Kada sumnjate na demenciju ili primetite pogoršanje, korisno je da na pregled odete pripremljeni. Ponesite spisak lekova, beleške o promenama i konkretne primere iz svakodnevnog života.

Pitanja koja mogu pomoći

• Da li simptomi liče na demenciju ili može postojati drugi uzrok?
• Koje analize i preglede treba uraditi?
• Da li neki lekovi mogu pogoršati zbunjenost?
• Koji tip demencije je moguć?
• U kojoj fazi je osoba trenutno?
• Šta porodica treba da prati kod kuće?
• Da li je osoba bezbedna da živi sama?
• Da li sme da vozi?
• Šta raditi ako se jave agresija, halucinacije ili noćno lutanje?
• Kada treba uključiti negovatelja, medicinsku sestru ili dom?

Šta porodica treba da prati kod kuće?

Najbolje je voditi jednostavne beleške. Ne mora to biti komplikovan dnevnik. Dovoljno je zapisati datum, promenu i situaciju u kojoj se desila.

• Da li osoba jede i pije dovoljno?
• Da li uzima lekove pravilno?
• Da li se pogoršala zbunjenost?
• Da li spava noću?
• Da li luta ili pokušava da izađe?
• Da li je bilo padova?
• Da li se javila agresija, strah ili sumnjičavost?
• Da li ima temperaturu, bol, kašalj ili promene u mokrenju?
• Da li održava higijenu?
• Da li porodica može da izdrži trenutni nivo nege?

Ove beleške pomažu lekaru, ali i porodici. Kada sve držimo u glavi, lako potcenimo koliko se stanje zaista promenilo.

Deo za negovatelje

Negovatelji osoba sa demencijom imaju važnu ulogu, jer često prvi primete male promene: slabiji apetit, više spavanja, novi strah, teže ustajanje, drugačiji hod ili promenu raspoloženja.

Negovatelj treba da prati:

• Ponašanje tokom dana.
• Ishranu i unos tečnosti.
• Uzimanje terapije.
• Mokrenje i stolicu.
• Higijenu i stanje kože.
• Kretanje i rizik od pada.
• San i noćno ustajanje.
• Znake bola, straha ili uznemirenosti.
• Naglu promenu stanja.
• Opterećenje porodice i potrebu za dodatnom pomoći.

Kod demencije nije dovoljno samo „biti prisutan”. Potrebni su strpljenje, rutina, smiren ton i razumevanje da osoba ne radi mnoge stvari namerno.

Porodice koje ne mogu same da organizuju svakodnevnu podršku mogu na HELP-VIVO da pronađu osobu za negu kod kuće – negovateljicu, medicinsku sestru, fizioterapeuta ili pomoć u domaćinstvu.

Tabela: faze demencije i šta porodica može da uradi

Zaključak

Faze demencije pomažu porodici da razume šta se dešava i šta može da očekuje. U ranoj fazi najvažniji su pregled, planiranje i očuvanje samostalnosti. U srednjoj fazi fokus prelazi na bezbednost, rutinu i svakodnevnu pomoć. U kasnoj fazi najvažniji su dostojanstvo, nega, udobnost i sprečavanje komplikacija.

Najvažnije je ne čekati da porodica potpuno izgori. Demencija menja život cele porodice, ne samo osobe koja ima dijagnozu. Zato pomoć nije luksuz, već deo odgovorne brige.

Ako vam je potrebna podrška u nezi, pomoć u kući, medicinsko osoblje ili dom za stare, na HELP-VIVO možete besplatno pronaći profile negovatelja, medicinskih sestara, fizioterapeuta i domova za stare.

Pronađi negu ili pogledaj dostupne domove za stare na HELP-VIVO platformi.